Intervencije

Histeroskopija je minimalno invazivna, jednostavna procedura. Histeroskop je specijalni optički instrument promera svega 3-5mm, koji je povezan sa izvorom svetla (za osvetljavanje unutrašnjosti materice), kamerom i monitorom. Zbog svog malog promera, histeroskop je vrlo lako ubaciti u matericu, što nam omogućava kvalitetno sagledavanje materične šupljine i eventualnih promena koje se u njoj nalaze. Ova intervencija omogućava ginekologu da pregleda materičnu šupljinu kako bi dijagnostikovao i izlečio bolesti materice. Histeroskopija je veoma važna metoda u ispitivanju bračnog infertiliteta, ponovljenih pobačaja i/ili abnormalnog krvarenja iz materice. Može biti dijagnostička i operativna.

Dijagnostička histeroskopija se izvodi da bi se se ispitala unutrašnjost materice, tj. materična šupljina i sluzokoža, postojanje septuma (pregrada) i/ili priraslica, polipa, mioma ili drugih abnormalnosti.

Operativna histeroskopija je često samo nastavak dijagnostičke. To je intervencija u kojoj se operativno uklanjaju promene koje se tom prilikom otkriju i koje su nam dostupne za rad, priraslice, polipi, miomi, nejasne promene koje prominiraju u materičnu duplju, kao i tkivne pregrade koje remete normalan oblik materične duplje i time onemogućavaju začeće, normalan tok trudnoće, ili čine neke druge nepogodnosti u menstrualnom ciklusu.

Indikacije

Polipi materice
Polipi materice su uglavnom benigne izrasline na unutrašnjem zidu materice koji se prostiru u njenu šupljinu. Iako su uglavnom bezopasni, neki polipi mogu biti kancerogeni, što se histeroskopijom može ispitati, a zatim i odrediti pravilno lečenje. Prilikom ispitivanja, prvo se primenjuje dijagnostička, a potom i operativna histeroskopija. Polip se potom uz pomoć specijalnih instrumenata u celini i uklanja. Uklonjen polip se šalje na histološki pregled radi definitivne potvrde dijagnoze, uz minimalno krvarenje i trajanje intervencije od samo nekoliko minuta.
Miomi materice
Miomi su locirani u šupljini materice ili neposredno ispod materične sluzokože i mogu se potpuno histeroskopski ukloniti. Iako su najčešće mali i benigni, miomi mogu rasti i praviti niz tegoba, poput iregularnih krvarenja, pritiska i osećaja punoće u materici, intenzivnih bolova itd. Osim toga, miomi mogu uticati na otežano začeće i iznošenje trudnoće, pa su spontani pobačaji češći kod žena sa miomima u materičnoj šupljini.
Septumi (pregrade)
Septumi predstavljaju vezivne tkivne tvorevine kojima je šupljina materice nepravilna i praktično podeljenja na dve šupljine. Morfološke promene mogu varirati od blagog ulegnuća dna materice, pa sve do pregrade koja šupljinu materice deli na dva izolovana dela. Usavršavanjem optike i histeroskopskih intrumenata, danas se u okviru minimalno invazivne jednodnevne hirurgije, ova stanja mogu rešiti za 10 do 15 minuta u kratkotrajnoj anesteziji, sa minimalnim gubitkom krvi. Oporavak je veoma brz, pa pacijentkinje koje imaju problem sa sterilitetom ili ponavljanim pobačajima, posle histeroskopskog uklanjanja septuma (pregrade), mogu bezbrižno da planiraju trudnoću.
Iregularna krvarenja
Brojni su uzroci iregularnih krvarenja. Iregularna krvarenja se mogu pojaviti zbog prisustva zapaljenskih procesa, cisti, polipa, mioma itd, o čemu se prethodno pisalo. Dijagnostičkom histeroskopijom se uspešno može utvrditi uzrok iregularnog krvarenja, te se zato može i postaviti pravilno lečenje.
Sumnja na malignitet grlića materice
Ukoliko se prilikom dijagnostičke histeroskopije primete promene koje ukazuju na mogućnost pojave malignog oboljenja, histeroskopom se može izvršiti biopsija sumnjivog tkiva u materici i nakon dobijenih analiza moguće je odabrati najbolji način za dalji nastavak lečenja.
Sterilitet, vantelesna oplodnja i inseminacija
Ukoliko se pojavi problem sa ostvarivanjem trudnoće, histeroskopija je nezaobilazna metoda prilikom ispitivanja uzroka steriliteta. Pre svakog postupka vantelesne oplodnje ili inseminacije potrebno je uraditi histeroskopiju. Ako ne postoji sumnja na postojanje septuma, polipa ili mioma, najčešće se tada izvodi samo dijagnostička histeroskopija.

Zahvaljujući histeroskopiji, izbegava se nepotrebna klasična operacija pri čemu se mora otvarati zid materice, te se pacijentkinja izlaže preterano invazivnoj operaciji, što zahteva bolničko lečenje od nekoliko dana. Tek pojavom histeroskopije, kao minimalno invazivne procedure, postalo je moguće da se u kratkotrajnoj opštoj anesteziji histeroskopom jednostavno dijagnostikuju i uklone sve promene, čime se ponovo uspostavlja intergritet (normalan oblik) materične šupljine.

Komplikacije dijagnostičke histeroskopije su veoma retke. Statistički gledano, dešavaju se u 2% slučajeva. Većina pacijenata ne oseća nikakve tegobe za vreme i posle intervencije. Međutim, postoje određene neprijatnosti koje se mogu desiti tokom intervencije. Najčešća neprijatnost je bol koji pacijenti osećaju posle histeroskopije. Bol se može porediti sa nešto jačim menstrualnim bolovima i nije zabrinjavajući.